Кнез Павле - Породични албум - Изгнанство - Запис принцезе Олге по диктату принца Павла

Запис Принцезе Олге по диктату Принца Павла
током изгнанства у Кенији, јануара 1943.

Има нешто преко 21 месец како моја продица и ја живимо у Кенији, што је уследило после трагичних догађаја у мојој земљи који су за последицу, авај, имали потпуни колапс и распад земље, а све због амбиције неколико политичара.

Све до сада оклевао сам да уопште икада на папир ставим моје личне утиске и да говорим о улози коју сам ја као краљевски Намесник током 6 ½ година био позван да играм, будући да нисам желео да изгледам као неко ко је огорчен или осветољубив због начина на који се према њему поступало, нити да на било који начин мојим сународницима какву штету начиним.

Ипак осећам да макар према мојој деци имам дужност, да не би њихово име - будући да из мога произлази - било у историји запамћено као име издајника, и то издајника оне ствари у чију праведност и исправност сам ја увек веровао, а која је нажалост, и упркос година које сам провео доказујући то одано јој служећи, на крају била погрешно интерпретирана.

Не желим да шта било од онога што будем изјавио буде посматрано као некаква самоодбрана увређеног човека, већ пре као чињенице чија истинитост штрчи пред очима сваког оног, ко жели да је провери и прихвати.

- Сматрам да је једва потребно надугачко наводити каква су моја осећања према Вел. Британији одувек била, а нарочито током моје политичке каријере, будући да врло бројни докази о томе постоје у Форин Офису, где се свако може уверити у њихову веродостојност из депеша које су тамо доступне.

- Мислим да могу сасвим искрено да кажем да је мало било шефова држава који су провели тежи период на дужности или морали већи терет да понесу од мене у периоду од октобра 1934 до марта 1941.

  1. Пријатељство и сарадња са краљем Александром.
  2. Убиство његово. Објављивање његовог тестамента којим сам именован првим Намесником и старатељем његове деце.
  3. Образовање Краља Петра. Политички проблеми. Постепено укидање диктатуре и прелазак на скупштински систем. Консолидација и јединство у земљи.
  4. Спољна политика. Успостављање пријатељских односа са суседним земљама. Грчком, Бугарском, Румунијом, Мађарском, Немачком и Италијом.
  5. Раст моћи Немачке. Државне посете Риму, Берлину и Лондону (1939). Мој стални блиски контакт са британским Форин Офисом. Упозорења у погледу бугарског про-немачког става, све од 1937. Мађарска приступа пакту. Посета Грофа Ћана, јануара 1939, са понудом о подели Албаније.
  6. Реорганизација војске. Тешкоће са набавком наоружања и аероплана. Улога коју је одиграо Стојадиновић. Хапшење истог.
  7. Догађаји који су довели до државног удара у марту 1941. Геополитичка позиција земље, која је чинила сваку офанзивну акцију немогућом без изазивање непосредног напада на земљу. Ђенералштаб и Министарство Војно противни борбеном ангажовању, због безнадежне стратешке позиције у којој се Војска нашла пошто су немачке трупе ушле у Бугарску.
  8. Одлагање пакта са Немачком, да би се мобилисало. Строги услови захтевани, и били су нам одобрени иако се томе нисмо надали. Немогућност за сусрет са Идном и генералом Дилом. Изузетна немачка шпијунска активност. (...?) откриће да Немци поседују шифре из разних земаља. Предузете мере за дизање Дунава у ваздух.
  9. Смењивање ђенерала Недића (због његових про-немачких склоности), који сада командује трупама које су под немачком контролом у Србији.
  10. Одржавање сталне блиске везе са Форин Офисом, до задњег часа. Посете које ми је британски Министар у Београду често чинио тек пошто се смркне, да би избегли немачке шпијуне. Предаја Стојадиновића, бившег Премијера, Британцима пошто је откривена његова завера да се прогласи за «Фирера», те његова конфинација на Маурицијусу.
  11. Државне посете Риму и Берлину у мају и јуну 1939, и потом посета Лондону: Упозорења Лорду Халифаксу.

Кликните овде да приступите овом документу у Архиви.






































Мапа сајта
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.